Бескичмењаци

На целокупном подручју „Лалиначка слатина“ регистровано је 88 таксона инсеката из осам редова. Највећи број идентификованих таксона је регистрованих таксона је из реда Hemiptera (20), затим следе редови Hymenoptera (19), Lepidoptera (19), Coleoptera (15) и нешто мањи број врста из реда Diptera (9). Најмањи број је регистрован у редовима Orthoptera (3), Mantodea (2) и Odonata (1)

Графички приказ заступљености таксона по редовима

Иако многе врсте које су пронађене на истраживаном подручју завређују пажњу у смислу њиховог даљег праћења и истраживања, пет врста се истичу статусом заштићених врста и врста од међународног значаја. Разлози због којих су се нашле на листи угрожених и заштићених врста су различити. Најчешће је то угрожавање или нестанак њихових станишта, прекомерна употреба неселективних инсектицида, али и компетиција са интродукованим врстама са којима деле исте ресурсе и еколошке нише, а које на новонасељеном подручју још увек немају своје природне непријатеље.

Богомољка са круном
Empusa fasciata Brullé

А – мужјак; Б – женка

Ова врста богомољке се одликује нешто ситнијим телом у односу на обичну богомољку (Mantis religiosa). Богомољка са круном има главу извучену у конус што подсећа на круну. Мужјаци се истичу дугачким перастим антенама што их лако разликује од женки. На абдомену, који често држе повијен нагоре, и ногама, имају израштаје у облику лобуса који доприносе камуфлажи. Обично доминира зелено-жута боја са преливима розе и љубичасте.

Empusa fasciata је распрострањена од запада Мале Азије до североистока Италије. Најчешћа је на територији јужног Балкана где насељава типично ксеротермна станишта. Будући да до сада у литератури нису наведени налази у севернијим подручјима Србије, претпостављамо да је налаз на територији заштићеног подручја „Лалиначка слатина” северни обод респрострањења ове врсте код нас и типично станиште на којем се ова врста богомољке налази.

Седмотачкаста бубамара
Coccinella septempunctata

А – адулт; Б – ларва

Седмотачкаста бубамара, у литератури често обележавана као (C7) је најпознатија бубамара у Европи, мада је последњих 20 година врло потиснута од конкуренске врсте Harmonia axyridis која се из Азије раширила по Европи. Спада у веће бубамаре са дужином тела до 10 mm. Предња, чврста крила (елитре) су јарко црвена са седам црних тачака. Овако интензивне боје су упозорење потенцијалним предаторима на њену токсичност. Производе супстанцу непријатног мириса и опорог укуса (репелент) који одбија напасника. Ларве и адулти су карнивори, хране се биљним вашима, тако да се ова врста комерцијално користи у биолошкој контроли у пластеницима и на отвореном пољу. Стављена је на листу угрожених врста јер је потиснута интродукованом азијском бубамаром која се између осталог, храни и њеним јајима.

Велики купусар
Pieris brassicae

лево женка, десно мужјак

Велики купусар има бела крила са распоном 50-65 mm, са тамним ивицама предњих крила. Женке имају по две црне тачке на лицу предњих крила док су крила мужјака без тачака. Полажу упадљиво жута јаја у групама од 40 до чак 100 комада са обе стране листа биљке хранитељке. Гусенице се хране биљкама из фамилије Brassicaceae, међу којима су и гајене, попут купуса, уљане репице, репе, ротквице и других. Због тога се сматрају штеточинама. Ова врста је распрострањена у Европи, северној Африци и Азији. Данас је на листи угрожених услед прекомерне употребе пестицида на купусу и свим варијететима ове биљке (карфиол, броколи, кељ, келераба, карфиол и друго)

Једрилац
Iphiclides podalirius

Узимање минерала из влажне земље

Једрилац је прилично честа и распрострањена врста у Европи, али се нашла на листи угрожених врста јер се његове ларве хране лишћем великог броја воћака из фамилије ружа (Rosaceae), као што су представници родова Prunus, Malus, Pyrus, Crategus, Sorbus итд. Из овог разлога, може представљати штеточину па је због употребе пестицида ова врста све ређа у неким земљама Европе, али и у Кини, Пакистану и Индији, па је због тога данас заштићен законом. Крила су бледо жута са црним уздужним пругама. Задњи пар крила носи уске, црне наставке који подсећају на ластин реп. Има врло карактеристичан лет који се састоји од неколико замаха крила и тенутка када само једри, односно клизи кроз ваздух због чега је и добио народно име. Остварује 3 до 4 генерације током сезоне, тако да се код нас може наћи од раног пролећа до касне јесени.

Црна пчела дрварица
Xylocopa violacea

А – адулт; Б – црна пчела дрварица на поштанској марки

Xylocopa violacea је највећа европска пчела са дужином тела око 30 mm. Тело је црно са љубичастим преливом и прекривено кратким длачицама. Иако подсећају на бумбаре, лако се препознају по тамним крилима, такође са љубичастим преливом.

Појављују се већ с пролећа, након хибернације, али и током лета и у рану јесен. Гнезда праве у дрвету копајући тунеле дужине око 15-20 cm. Унутра праве коморе у које доносе полен и полажу по једно јаје. Након прављења десетак комора улаз у гнездо затварају поклопцем који праве од блата. Због сече шума и недостатка трулог дрвета потребног за гнежђење, постаје врло угрожена. Распрострањена је у већем делу Европе и Азије. Због своје атрактивности 1987. године штампана је на поштанској марки Југославије.