СИСАРИ

Заштићено подручје стално или повремено настањује 26 врста сисара, што чини нешто мање од трећине врста до сада регистрованих на тлу Србије. Најбројнију групу чине звери (Carnivora) са 8 врста. За њима следе глодари (Rodentia) са 7, затим слепи мишеви (Chiroptera) и бубоједи (Eulipotyphla) са по 4 присутне врсте. Најмалобројнији су папкари (Artiodactуla) са 2 и зечеви (Lagomorpha) са 1 врстом.

Простор Лалиначке слатине настањују свега 4 врсте бубоједа. Бубоједи генерално насељавају најразличитије типове станишта, од листопадних и мешовитих шума, водених станишта, до отворених простора ливада и пашњака. Често се срећу и на стаништима у близини људских насеља, па и у њима самима. Иако је примарно везан за шуме и станишта претежно шумског порекла, јеж (Erinaceus roumanicus) се у природи често среће и у стаништима прелазног типа, у шибљацима, шикарама и живицама на ободима обрадивог земљишта. Такође је и чест становник урбаних и полуурбаних средина. Има широко распрострањење на територији Србије. Имајући у виду станишне преференције врсте, јеж се на заштићеном подручју може очекивати на ограниченом простору, у врзинама, жбуњу и ретким шумарцима. На нешто сувљим и отворенијим стаништима попут ливада, али и шумарака и ободних станишта, присутна је пољска ровчица (Crocidura leucodon). Ова врста настањује и отворена станишта типа низинских али и високопланинских степа изнад горње границе шуме. На сличним стаништима, али и у живицама, грмљу, баштама и на њивама налази се баштенска (вртна) ровчица (Crocidura suaveolens). У оскудним шумарцима, на ободима шумске и травне вегетације и генерално на површинама са влажном земљаном подлогом јавља се једини представник фамилије кртица (Talpidae) – обична кртица (Talpa europaea). Настањује како шумска тако и отворена станишта (ливаде и пашњаци), при чему се као основни лимитирајући фактор јавља влага у земљишту. Свуда где на простору Лалиначке слатине постоје овакви услови животне средине, може се очекивати и присуство кртице. Иначе, врста има широко распрострањење на територији Србије. Свe врстe oвoгa рeдa су сврстaнe у кaтeгoриjу „заштићена дивља врста“. Будући да се општи конзервациони статус врста бубоједа код нас може оценити као релативно повољан, мере заштите су углавном усмерене ка очувању састава и структуре њихових природних станишта. Због својих малих телесних димензија и скривеног начина живота који воде, бубоједи се ретко срећу уживо у природи. Ни бројност популација им нигде није нарочито велика. То је међутим у обрнутој сразмери са изузетно важном улогом коју ове животиње имају у регулацији бројности инсеката и других бескичмењака у приземном комплексу вегетације.

Свe врстe oвoгa рeдa су сврстaнe у кaтeгoриjу „заштићена дивља врста“. Будући да се општи конзервациони статус врста бубоједа код нас може оценити као релативно повољан, мере заштите су углавном усмерене ка очувању састава и структуре њихових природних станишта. Због својих малих телесних димензија и скривеног начина живота који воде, бубоједи се ретко срећу уживо у природи. Ни бројност популација им нигде није нарочито велика. То је међутим у обрнутој сразмери са изузетно важном улогом коју ове животиње имају у регулацији бројности инсеката и других бескичмењака у приземном комплексу вегетације.