БИЉНИ СВЕТ

Слатинска подручја континенталних, централних делова Европе и Балканског полуострва спадају у ред значајних, али истовремено веома угрожених типова станишта. Специфична станишта слатина везују се за појаву заслањеног, халоморфног земљишта, а одликује их постојање карактеристичног биљног света који је својом појавом и развојем уско повезан са њима. Биљни свет слатина се одликује присуством халофита, биљака које су за разлику од других биљних врста добро прилагођене на повећану концентрацију соли у земљишту и у мањој или већој мери везане за појаву халоморфног тла. Често их одликује неуједначено, дифузно распрострањење које стоји у директној вези са појавом заслањених површина, па је њихова појава понекад изразито локалног карактера.

Флору Лалиначке слатине карактерише присуство ретких врста у Србији као што су Allium guttatum subsp. dalmaticum, Camphorosma monspeliaca и Stachys milanii, док се на околним степоликим стаништима тог простора јавља и реликтна врста Galatella villosa. Лалиначко слатинско подручје представља значајан центар појаве халофита и семихалофита, где осим врсте C. monspeliaca, треба поменути Crypsis aculeata, Cyperus pannonicus, Galatella cana, Juncus gerardii, Pholiurus pannonicus и Puccinellia distans. Шире подручје слатине представља и значајан центар распрострањења степских врста, које су карактеристичне за термофилна травна станишта периферног брдског подручја где поред поменуте врсте G. villosa, као карактеристичне представнике из те групе биљака срећемо Adonis vernalis, Agropyron cristatum, Asparagus officinalis, Comandra umbellata, Galatella linosyris, Hypericum elegans, Prunus tenella и Sternbergia colchiciflora.

У флори простора обухваћеног другим, строжијим режимом заштићеног природног добра „Лалиначка слатина” утвђено је присуство 238 врста сврстаних у 152 рода односно 47 фамилија.

На територији СП „Лалиначка слатина”, како у другом степену, тако и у делу подручја са трећим степеном заштите, забележен је већи број угрожених биљних таксона. Значајан број угрожених биљних врста поменутог подручја се нашао на списку таксона „Прелиминарне црвене листе васкуларне флоре Србије” (Никетић et al., 2019) , као и у „Црвеној књизи флоре Србије 1.” (Стевановић, 1999), која се односи на ишчезле и крајње угрожене представнике флоре Србије.

У оквиру зоне I строго заштићеног простора Лалиначке слатине, као и у њеној непосредној околини, налази се једна биљна врста која се наводи у ,,Црвеној књизи флоре Србије, 1”, Galatella villosa која је процењена као крајње угрожен таксон. Једина позната станишта поменуте врсте на територији Србије гравитирају управо подручју Лалиначке слатине.

Allium cyrilli Ten., цирилијев лук
Фамилија Amaryllidaceae

Врста је у Црвеној књизи флоре Србије процењена као крајње угрожен таксон. Allium cyrilli је на ширем подручју СП “Лалиначка слатина” заступљен на свега два локалитета, укупне површине 803 m2. Популација се може окарактерисати као сиромашна, са апсолутном густином од 14±0.5 јединки/m2. Расте на запуштеним обрадивим површинама, по ободу активних обрадивих површина, у живицама и на међама између њива. Јавља се на растреситом, свеже обрађиваном земљишту, ређе по усевима, пре свега у житу.

Allium guttatum Steven subsp. dalmaticum (A.Kern. ex Janch.) Stearn, dalmatinski luk,
Фамилија Amaryllidaceae

СЛИКА

Врста је у Црвеној књизи флоре Србије процењена као крајње угрожен таксон, и ендемит Балканског полуострва. Расте на заслањеним запуштеним местима, утринама, заслањене суве ливаде и заслањене “степе”. На ширем подручју СП “Лалиначка слатина” заступљена је на седам локалитета укупне површине 2863 m2.

Camphorosma monspeliaca L., ћафурија
Фамилија Amaranthaceae

Врста је у Црвеној књизи флоре Србије процењена као крајње угрожен таксон, и законом је заштићена у Србији као Строгозаштићена врста. Расте на екстремно сланој итоком сушног периода испуцалој подлози, на обалама канала и прокопа, назаталасаном микрорељефу слатине. Највећа субпопулација у Србији се налази управо на територији Лалиначке слатине. На ширем подручју СП “Лалиначка слатина” заступљена на шест локалитета укупне површине 2875 m2

Galatella cana (Waldst. & Kit.) Nees, звездичица
Фамилија Compositae

У складу са критеријумима IUCN-а овa врста је процењена као угрожен таксон у Србији. Настањује заслањене влажне до умерено влажне ливаде, дуж обала потока, река и канала у слатинским подручјима. Galatella cana је на ширем подручју СП “Лалиначка слатина” заступљена на девет локалитета укупне површине 23696 m2.

Galatella villosa (L.) Rchb.f., маслинолисни звездан
Фамилија Compositae

Ова врста је у Црвеној књизи флоре Србије процењена као крајње угрожен таксон, законом заштићена у Србији као Строго заштићена врста. Јавља се на степоликим, сушним, сунчаним и огољеним падинама на врховима брежуљака изнад Лалиначке слатине, на сувом, растреситом тлу. Јавља се у степским областима источне Европе и на подручју јужног Сибира. Као изоловане тачке у западном делу ареала ове врсте издвајају се малобројна налазишта у Северној Македонији и Лалиначка слатина у Србији.

Stachys milanii Petrović, чистац краља Милана, миланов чистац
Фамилија Labiatae

Врста је у Црвеној књизи флоре Србије процењена као крајње угрожен таксон. Ендемит је централног и источног дела Балканског полуострва, и у Србији је Законом заштићена као Строго заштићена врста. Једина позната популација ове врсте на територији Србије се налази на Лалиначкој слатини. Највећу бројност испољава у коровским заједницама окопавина, по ободу житних поља и на напуштеним обрадивим површинама где се као пионирска, једногодишња врста јавља на свежем и растреситом земљишту. Понекад се јавља у усевима, ређе у ливадским заједницама на благо заслањеном тлу. Stachys milanii је на ширем подручју СП “Лалиначка слатина” тренутно заступљен на четири локалитета укупне површине 2329 m2

Sternbergia colchiciflora Waldst. & Kit., бабалушка
Фамилија Liliaceae

У односу на критеријуме IUCN-а ова врста је процењена као угрожен таксон флоре Србије. Настањује суве пашњаке у ободном делу слатине, често се јавља на степоликим стаништима. Честа на растреситом, релативно богатом песковитом земљишту. Sternbergia colchiciflora је на ширем подручју СП “Лалиначка слатина” заступљена на три локалитета укупне површине 1780 m2.