ПТИЦЕ

Првим истраживањима током саме заштите забележено је присуство 37 врста птица, док је последњим истраживањима спроведеним од стране Завода за заштиту природе Србије током 2021. – 2022. године пронађено још 57 нових врста птица. У односу на укупан број забележених врста, 44 врсте имају статус гнездарица овог подручја, а 16 су потенцијалне гнездарице, што генерално представља велики удео у броју регистрованих врста. Остале 34 врсте су оне које простор користе у сезони миграције, током лутања или на њему презимљавају.

За списак врста птица, добијен досадашњим истраживањима се не може рећи да је коначан. Са променама у климатским факторима, и биогеографским сукцесијама и изменама очекује се да ће се он мењати у наредном периоду, али ће се са интензивирањем даљих истраживања, нове врсте за овај простор потврђивати.

Национално значајне врсте

На националном нивоу, поред строго заштићених врста, важне су и ретке, угрожене, реликтне и ендемичне врсте. У оквиру групе птица, нема реликата и ендемита, али свакако има доста ретких и угрожених. Лалиначка слатина је део међународног значајног подручја за птице управо због састава и значаја националних популација неких врста, које своје максимуме еколошког потенцијала остварују на простору заштићеног подручја.

У студији заштите природе СП „Лалиначка слатина“ наведено је да се на лутању може видети орао крсташ (Aquila heliaca), једна од национално најугроженијих врста птица у категорији крајње угрожене врсте. Током пројектних истраживања ова врста није посматрана. Свакако би се поновно регистровање ове врсте на Лалиначкој слатини сматрало изутетним догађајем, али могућност и за опажање ове врсте су веома мале, како је најближа популација у Војводини, у околини Суботице и у Северној Македонији у околини Куманова.

фото: И.Меденица

Жута плиска (Motacilla flava)

Једно од највредних открића је присуство ритске сове (Asio flammeus), из категорије угрожених врста Србије. Података о распрострањењу ове врсте јужно од Саве и Дунава је баш мало и њено потврђивање на овом локалитету у зимском периоду је од велике важности за разумевање кретања ван сезоне гнежђења ове дискретне врсте.

Сиви соко (Falco peregrinus) је још једна врста из категорије угрожених врста. На предметном простору се бележи редовно, иако није гнездилишно везана за простор Лалиначке слатине, она редовно патролира небом у потрази за храном.

Црвена чапља (Ardea purpurea), еја ливадарка (Circus pygargus), сива ветрушка (Falco vespertinus), јаребица (Perdix perdix), обична чигра (Sterna hirundо) и грлица (Streptopelia turtur) су врсте из категорије рањивих врста. Само су јаребица (Perdix perdix), обична чигра (Sterna hirundо) и грлица (Streptopelia turtur) гнездарице подручја, при чему је колонија обичне чигре регистрована у атару села Лалинац, на шљунчаним коповима поред обале Јужне Мораве, а у непосредном контакту са заштићеним подручјем. Птице су на Лалиначкој слатини посматране само у прелету.

фото: И.Меденица

Грлица (Streptopelia decaocto)

Једно од главних гнездилишта и подручја са највећом популацијом јаребице и црноглаве стрнадице је управо простор Лалиначке слатине и његова непосредна околина. Ове врсте су управо и разлог за успостављање Међународног значајног подручја за заштиту птица (ИБА) под називом Добрич-Нишава у оквиру чијег обухвата је и простор СП „Лалиначка слатина“.

Међународно значајне врсте

Неке врсте птица Лалиначке слатине су заштићене једним од најважнијих докумената за заштиту птица у Европи, а то је Директива о птицама (Directive 2009/147/EC of the European Parliament and of the Council of 30 November 2009 on the conservation of wild birds). У оквиру ове конвенције је фауна птица Европе подељена у оквиру три додатка. За врсте са додатка I Директиве обавеза је држава чланица ЕУ, као и свих држава у процесу европских интеграција, а тиме и Србије, да одреде посебна подручја за заштиту птицу (Special Protection Area – подручја посебне заштите).

фото: И.Меденица

Пољска еја (Circus cyaneus)

На подручју Лалиначке слатине је евидентирано 26 врста са додатка I Директиве, а то су: водомар (Alcedo atthis), степска трептељка (Anthus campestris), крсташ (Aquila heliaca), црвена чапља (Ardea purpurea), ритска сова (Asio flammeus), бела рода (Ciconia ciconia), змијар (Circaetus gallicus), еја мочварица (Circus aeruginosus), пољка еја (Circus cyaneus), еја ливадарка (Circus pygargus), модроврана (Coracias garrulus), прдавац (Crex crex), сеоски детлић (Dendrocopos syriacus), мала бела чапља (Egretta garzettа), виноградска стрнадица (Emberiza hortulana), сиви соко (Falco peregrinus), сива ветрушка (Falco vespertinus), беловрата мухарица (Ficedula albicollis), источна шарена мухарица (Ficedula semitorquata), чапљица (Ixobrychus minutus), руси сврачак (Lanius collurio), шумска шева (Lullula arborea), рибар (Pandion haliaetus), осичар (Pernis apivorus), обична чигра (Sterna hirundo) и пиргаста грмуша (Sylvia nisoria). Од свих наведених врста, значај Лалиначке слатине се огледа у одличним станишним условима за виноградску стрнадицу (Emberiza hortulana), русог сврачка (Lanius collurio) и пиргасту грмушу (Sylvia nisoria).

фото: И.Меденица

Змијар (Circaetus gallicus)

Глобално угрожене врсте

Глобално рањиве врсте које су посматране на простору Лалиначке слатине су крсташ (Aquila heliaca) и грлица (Streptopelia turtur), док из категорије блиско угрожених врста су бележене ливадска трептељка (Anthus pratensis), сива ветрушка (Falco vespertinus) и вивак (Vanellus vanellus).

фото: И.Меденица

Пупавац (Upupa epops)

Од укупног броја забележеним врста 17 врста је заштићено ЦИТЕС конвенцијом. На Прилогу 1 Правилника о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама („Службени гласник РС“ бр. 99/2009 и 6/2014) су две врсте и то: крсташ (Aquila heliaca) и сиви соко (Falco peregrinus), које су строго заштићене врсте које се налазе на Додатку А Уредбе Комисије (ЕЗ) бр. 750/2013 од 29. јула 2013. године која допуњује Уредбу Савета (ЕЗ) бр. 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине.

фото: И.Меденица

Велики трстењак (Acrocephalus arundinaceus)

Фактори угрожавања птица – Фактор са највећим степеном угрожавања је ширење пољопривредне производње, а посебно ратарства и повртарства. Сваке године ширењем пољопривредних површина одузима се део површине отворених станишта на уштрб станишта врста. Неконтролисани лов, дресура паса и илегално убијање и хватање птица и осталих врста животиња, ради трговине, доприносе деградацији и трајно уништавају овај простор. Паљење стрњике, тршћака и жбуњака је забележено током готово свих сезона пројектног истраживања, а такође је забележено неконтролисано одлагање комуналног и другог отпада у мелиорацоионе канале.