О Лалиначкој слатини
Споменик природе „Лалиначка слатина“ је заштићено природно добро које се налази у близини Ниша, стављено под заштиту 2015. године. Површина природног добра износи 251h 75a 18м2, од чега 14% у II и 86% у III степену заштите. Споменик природе „Лалиначка слатина“ је успостављен као заштићено природно добро ради очувања његових основних природних вредности, а то су на првом месту мочварно и слатинско земљиште, специфична флора и фауна.
Битна карактеристика овог подручја јесте хетерогеност станишта, у средишту се налази извор слане воде са типичним слатинским фрагментима, који се настављају у заслањена и замочварена станишта „живо блато“, тршћаке и влажне ливаде, затим степски предели на које се настављају воћњаци и обрадиве површине.
Слатине спадају у фрагилна и веома угрожена станишта. Куриозитет овог сланог подручја у околини Ниша је његова фрагмента појава ван типичног распострањења у Србији, која су готово у потпуности везана за Војводину у Србији. Основно обележје слатина је заслањено или халоморфно земљиште, које карактерише висока концентрација соли, па су због тога ова подручја у народу позната као слатине. Слатине настају у условима суве и топле климе на местима где подземне воде, посебно са раствореним солима натријум хлорида и натријум сулфата, избијају на површину.
Може се рећи да се јединственост овог простора огледа у присуству разноврсних станишта са карактеристичним биљним и животињским светом. Изразита разноврсност абиотичких, биотичких и антропогених фактора (смена слане и мање слане подлоге, смена равних и терена под нагибом на различитим експозицијама, мање слатинске енклаве прошаране аграрним површинама и засадима, забареним воденим огледалима или густим тршћацима) у великој мери одређује присуство аутохтоних станишта, а тиме и врста.
Након успешно успостављене заштите овог природног добра, истраживања и упознавање слатине и ближе околине, заправо је тек почело. Истраживања Лалиначке слатине у претходном периоду су била спорадична и ретка, али са ботаничког аспекта Лалиначка слатина је једна од најбоље истражених слатина јужне Србије. Током протеклих година вршена су теренска истраживања флоре Лалиначке слатине. На основу прикупљеног материјала, хербарских података и литературних извора, забележено је 226 таксона виших биљака, сврстаних у 37 фамилија и 137 родова.
Основна вредност овог подручја је диверзитет флоре и фауне, захваљујући чему је СП Лалиначка слатина издвојена као међународно значајно подручје за очување биодиверзитета у Србији. Овде се преплићу међународно значајно подручје за птице (Important Bird Areas – IBAs) и међународно значајно подручје за биљке (Important Plant Areas – IPAs) у оквиру еколошке мреже Србије (Уредба о еколошкој мрежи „Службени гласник РС“, бр. 102/2010). На простору Лалиначке слатине су издвојена два подручја кандидата будуће Натура 2000 еколошке мреже Европе, од којих је једно подручје од значаја за Заједницу (Sites of Community Importance, SCIs), а која се проглашава према Директиви о стаништима (Council Directive 92/43/EEC on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora, the Habitats Directive) и подручје посебне заштите птица (Special Protection Areas, SPAs), које се проглашаваа према Директиви о птицама (Directive 2009/147/EC of the European Parliament and of the Council on the conservation of wild birds, први пут донета 1979. године – Council Directive 79/409/EEC).